Србија данас има снажан глас, јасну поруку и уверљива дела која ту поруку прате, наратив о српском народу се снажно мења и то набоље, рекао је у недавном божићном интервјуу директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон.
Гујон истиче да се током бројних међународних путовања и сусрета са страним новинарима и друштвеним актерима уверио да људи широм света желе да чују и другу страну приче о Србији.
„Недавно сам боравио у Вашингтону, где сам учествовао у једном подкасту и сат времена говорио на тему Србије и КиМ. Разговарао сам и са представницима ’тинктенкова’, који су интегрални део процеса разматрања разних питања и који утичу на доношење политичких одлука у Вашингтону, а који су били јако заинтересовани да чују нешто о Србији из другог угла”, рекао је Гујон.
Он је оценио да међународна јавност реагује другачије када се Србија представи кроз чињенице, културу, уметност, хуманитарни рад и историјске везе.
“Већем самопоуздању Србије и промени њеног имиџа допринело је и то што је председник Александар Вучић покренуо важне иницијативе и пројекте за очување културе сећања. Такође, он нам је омогућио оснивање Канцеларије за јавну и културну дипломатију, која је 2025. године имала пуно активности”, каже Гујон.
Подсећајући на бројне међународне активности Канцеларије за јавну и културну дипломатију, на чијем је челу, Арно Гујон истиче да су кроз предавања, изложбе и културне програме широм света успели да представе Србију као земљу снажног идентитета и богатог историјског наслеђа. Међу тим активностима навео је изложбу „Сусрети са последњим Србима на Косову и Метохији” фотографкиње Кетрин Купер организовану у Паризу, учешће на Међународном конгресу слависта са више од 1.000 стручњака из 45 земаља, обележавање 100 година проучавања србистике на Сорбони, представљање српског виртуелног музеја „Наслеђе Србије” на Експо павиљону у Осаки, као и подизање споменика српским војницима страдалим у Првом светском рату на Малти. Гујон додаје да су у оквиру тих активности угостили постдипломце са Харварда и младе лидере из Француске, одржали предавање о српско-мађарским односима на Mathijas Korvinus kolegijumu у Будимпешти и разговарали са 30 редитеља из 12 земаља о очувању националне кинематографије, нагласивши да све ове активности потврђују да Србија има шта да каже и да је свет спреман да је чује.
Француз по рођењу, Србин по опредељењу, Арно Гујон у интервју се присетио времена када је одрастао уз приче о правди, слободи и дубоком пријатељству између Француске и Србије, а потом и када је заједно са братом покренуо хуманитарну организацију „Солидарност за Косово“ и организовао први хуманитарни конвој из Француске за Косово и Метохију, у време када су многи веровали да је у питању штампарска грешка, јер је помоћ била намењена Србима.
“За 20 година реализовано је 56 конвоја помоћи за КиМ, обновили смо 54 школе за ђаке на Косову и Метохији, што је резултат на који смо изузетно поносни. Реновирали смо спортске терене и обезбедили спортске реквизите и опрему за децу која сада могу тамо да тренирају и баве се спортом. Поделили смо пластенике, изградили самоодрживе фарме, реновирали медицинске установе, набавили пољопривредну механизацију, поделили стоку и живину”, каже он.
Како наводи, још као младић схватио је да речи имају тежину, али да дела имају још већу.
„И даље помажем људима на Космету преко своје хуманитарне организације, али истовремено у западним медијима говорим оно што се често не чује, а то је истина о Србији, о њеним људима, култури, о неправдама које су јој нанете, али и о њеној снази, упорности и достојанству. Овде у Србији имам дом, породицу и пријатеље. Ово је моја друга отаџбина по избору, по срцу и по вредностима”, закључио је Гујон.