Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон изјавио је у интервјуу за Политику да убиство Чарлија Кирка и начин на који су га западни мејнстрим медији и левичари релативизовали, показује дубину лицемерја оних који се заклињу у слободу говора, а истовремено одбијају да одају почаст човеку убијеном управо због тог права.

Гујон наводи да смо ми као родољубиви хришћани научени да будемо мирољубиви и толерантни, отворени и несебични и да зато не схватамо увек са каквом мржњом они који то нису гледају на нас и зашто нас нападају, а сада већ и убијају.

„Чарлија Кирка, успешног борца за слободу, оца двоје мале деце и верујућег човека је убио директним хицем у каротидну артерију индоктринирани воук атеиста верен трансродним мушкарцем који је проводио дане дангубећи и играјући насилне видео игрице“, рекао је Гујон и додао да је ово убиство је преломна тачка у свести тихе традиционалне Америке која је схватила да је ово сада борба добра и зла.

Гујон сматра да екстремна левица све више узима маха у Европи, као и да се традиционалне странке левог и десног центра који су владале свугде деценијама слабе великом брзином, а уместо њих јачају екстремна левица и родољубива десница.

„Екстремна левица хоће да заврши процес глобализације кроз елиминисање традиционалних народа којима би да одузимају право на идентитет, културу и веру. То су присталице идеологије „освешћености“, односно „воук“ идеологије. Они су и декадентни, и тоталитарни. Већински народи су ипак свугде ближи ставовима конзервативаца, само је питање времена кад ће се то дефинитивно потврдити на изборима. Зато мислим да је државничка, избалансирана и родољубива политика председника Александра Вучића авангардна политика која ће сутра карактерисати и друге европске државе, а у некима, попут Италије, Словачке или Мађарске, је већ и присутна. Треба издржати до тада“, поручује Арно Гујон.

Говорећи о европском путу Србије, Гујон је оценио да у ЕУ постоје искрени пријатељи који поштују Србију и виде је као будућу чланицу Уније, али и они који захтевају да Србија постане „пост-Србија“, лишена својих корена и колевке.

„Неки у ЕУ не рачунају на Србију као такву, траже метаморфозу Србије и прелазак са традиоционалног, конзервативног и патриотског друштва на постмодерну државу. Проблем је у томе што „европске вредности“, како их они сами дефинишу, нису укорењене у нашој заједничкој европској цивилизацији. Оне су искључиво идеолошке природе и воде ка одустајању од породичних и хришћанских вредности, поништењу културних и идентитетских веза, у нашем случају чак и до негирања географске реалности и историје кроз захтев да признамо независност Косова и Метохије“, рекао је Гујон.

Истакао је да је Хомер, један од отаца европске цивилизације, кроз причу о Одисејовом путовању показао да је свака препрека савладива и да на путу ка циљу не треба одустајати. Ни од самог пута, ни од самог себе.

„Кад се европске вредности буду вратиле Хомеру, тада ће српски брод имати где да се усидри. До тада, чини ми се да ћемо наставити да пловимо сами“, закључио је Гујон.