Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон предводио је данас у име Владе Републике Србије државну церемонију обележавања годишњица смрти великих војних команданата Павла Јуришића Штурма, Живојина Мишића и Петра Бојовића на Новом гробљу.
Гујон је у свом говору рекао да су сва тројица војсковођа били људи који су одбранили нашу слободу, и да су то људи који су својим подвигом задужили српски народ заувек. За име војводе Живојина Мишића, како је навео Гујон, везују се најславније победе српског оружја, и чињеница да је у најтежим часовима здружене офанзиве Немачког рајха, Аустро-Угарске и Бугарске, успео да сачува разум и смиреност.
Гујон је цитирао генерала Мишића, који је приликом повлачења у Пећи, рекао:“Не сме се капитулирати! Докле год постоји владалац, влада и војска, па ма колика њена јачина била, држава није изгубила своје биће и с њом свет мора да рачуна као са реалном чињеницом“.
„И данас када би многи волели да виде нашу отаџбину на коленима, без других избора, него да прати оно што јој се наређује. Србија на челу са председником Александром Вучићем чува своју независност и сувереност. Мисао и дело великог војводе осветљавају тај пут којим корачамо“, рекао је Гујон.
О делу и подвигу Павла Јуришића Штурма се доста зна. Његове победе и спремност да служи отаџбини и данас су пример како и људи који су у Србију дошли из далека, могу да је воле и да се за њу жртвују.
“Са искреним намерама да помогну Кнежевини Србији у ослободилачким ратовима, у Србију су 1876. године дошли капетан пруске војске Паул Штурм и његов млађи брат, потпоручник Еуген. После крвавих бојева остали су у својој новој отаџбини, променивши имена у Павле и Евгеније Јуришић-Штурм. Касније су се оженили Српкињама, Павле није имао деце, али их је зато Евгеније имао чак једанаесторо“, рекао је Арно Гујон.
Он је поменуо Арчибалда Рајса који је као хроничар српске историје војводу Петра Бојовића назвао „ватреним патриотом који је свој живот посветио отаџбини“.
„После пробоја Солунског фронта, на челу своје армије, Бојовић је за 40 дана ослободио Ниш, а затим и српску престоницу, наш Београд“, закључио је Гујон.
Полагању венаца на Новом гробљу данас је присуствовао и секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић.
Војвода Живојин Мишић је рођен 7. јула 1855, а умро 20. јануара 1921, „као најзнаменитији војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје, од свог народа сматран за легенду“.
Војвода Петар Бојовић умро је 19. јануара 1945. године у Београду, где је и сахрањен, а у низу од само четири српска генерала који су добили чин војводе, био је последњи коме је та почаст припала, а и најмлађи.
Армијски генерал Павле Јуришић Штурм умро 14. јануара 1922. године у Београду. Био је пруски официр који је прешао у српску војску и постао један од највећих српских војвода у историји.
