Дигитална верзија Мирослављевог јеванђеља – најстаријег сачуваног српског илустрованог рукописа представљена је данас у Копенхагену у Краљевској библиотеци Блек дајмонд, а том приликом директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон упознао је данску јавност и дипломатски кор из скоро 40 земаља са посебним духовним и материјалним значајем тог рукописа из 12 века написаног на старословенском језику и ћириличном писму.
“Овај рукопис представља духовну и културну реликвију значајну за српски народ, датира из 12. века. Издваја се и као пример успешног очувања кроз вишевековни период српске историје, прожет бројним изазовима”, рекао је Гујон.
Гујон је навео и да је Мирослављево јеванђеље сачувано у средњовековном периоду током тешког положаја српског народа под турским ропством, али и кроз периоде револуционарних борби за слободу.
“Преживео је и бурне периоде династичких свргавања и оба светска рата. Током Првог светског рата, пратио је српски страдални народ и његову војску кроз голготу Албанских планина и остао уткан у само ткиво и дух српског народа“, рекао је Гујон.
Он је оценио да то што представљајући Мирослављево јеванђеље, један од најлепших рукописа на ћирилићном писму, можемо да покажемо да писменост код Срба траје дуже од осам векова.
Гујон је рекао да је веома важно да се на нивоу Србије и Данске наставља сарадња, јер култура заиста може да превазиђе све баријере.
“Ово је само једна од етапа на нашој, културној офанзиви коју водимо ових дана. Јуче смо били у Паризу, данас у Копенхагену, сутра идемо у Трст”, рекао је Гујон и нагласио да је у међувремену отворена и изложба у Бечу тако да се култура Србије, српског народа, представља свугде и на свим могућим језицима.
„Учећи на примеру Краљевине Данске, на одговорном и модерном приступу очувању културних добара, одлучили смо да уз вашу помоћ, заједнички учинимо допринос у правцу очувања српске културне баштине. Напредак технологије омогућио је очување најстаријих и највредних списа и културних споменика, као и нове модалитете њиховог презентовања јавности“, рекао је Гујон.
Нагласио је да је дигитализација тог историјски значајног документа обављена у координацији најеминентнијих институција Србије на начин и у складу са најсавременијом европском и светском праксом.
За потребе реализације пројекта коришћена је софистицирана професионална опрема врхунског квалитета, чији је произвођач данска компанија Пхасе Оне.
“Краљевина Данска слови за земљу која је лидер у домену дигитализације на светском нивоу, и придаје посебну пажњу дигитализацији своје културне баштине, за шта је надлежна Данска краљевска библиотека. Управо из тог разлога, задовољство нам је што смо имали прилику да процес дигитализације поверимо онима који у овој сфери представљају златни стандард и предњаче у свету, гарант су квалитета који улива поверење”, рекао је Гујон који је на скупу навео да је Канцеларија за јавну и културну дипломатију на чије је челу, формирана на иницијативу Председника Србије, са задатком да у домаћој и страној јавности промовише и презентује националне и културне вредности које наша земља негује.
Амбасадорка Мирјана Живковић нагласила је да јој је изузетно велико задовољство што Србија данас може данској јавности и дипломатском кору да представи пројектат дигитализације најстаријег документованог рукописа на ћириличном писму.
“Данска Краљевска библиотека је институција која је задужена за дигитализацију њиховог културног наслеђа. Али најстарији документ на данском језику потиче из XВИИИ века, зато што су се првенствено од краја XИИ и XИИИ века служили латинским као својим писмом. Утолико је представљање нашег културног наслеђа с аутентичним, ћириличним, старославенским писмом, нешто вредно пажње, дивна прилика да представимо нашу културу замљи која о Србији мало зна”, навела је амбасадорка.
Заменик директора Ројал Блек Дамон библиотеке Сорен Бић Кристенсен оценио је представљање Мирославлевог јеванђеља као изузетно важан догађај, не само за Србију већ и за свет. Додао је да је им је веома важно што су допринели дигиализации и да је то важан нови корак у сарадни две земље, специјално за ову прилику бибилиоктека пронашла два рукописа Ханса Кристијана Андерсена у којима помиње Србију.
Академик Александар Костић је радио на процесу дигитализације, и заједно са академиком Небојшом Лалићем учествовао у промоцији књиге нашег идентитета.
“Мирославлево јеванђеље је књига нашег идентитета и српску културу и српску историју тешко је замислити без те прве тачке без тог рукописа”, рекао је Костић који је подсетио да је јеванђеље дошло у Србију крајем 19. века, и да је пролазило кроз различите турбулентне догађаје и прешло Албанију заједно са српском војском“, рекао је Костић.
Нагласио је да је процес дигитализације био захтевнији него што су мислили да је снимљено у пет варијанти – као отворена књига да се види као објекат, а потом свака страна са два светла као и сваки иницијал и илуминација, тако да има око 1.600 снимака.
Гујон је заменику директора Краљевске библиотеке уручио поклон – препис Мирослављевог јеванђеља на калиграфски начин, на пергаменту са минијатурама у 24 каратном злату.
Фото: Огњен Миловић
