Херојска прича о солидарности, култури и очувању идентитета: У ексклузивном интервјуу, Гујон открива на шта је највише поносан у досадашњем раду, али и како породично прославља највеће хришћанске празнике.
Арно Гујон, хуманитарац, писац и директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Владе Републике Србије, пример је посвећености и љубави према народу Србије. Рођени Француз, Гујон је своју мисију започео 2005. године, када је са братом Бертаном довезао први комби хуманитарне помоћи за Србе на Косову и Метохији.
Током две деценије несебичног рада, основао је организацију „Солидарност за Косово“, која је постала једна од најпрепознатљивијих хуманитарних организација на Балкану, помогавши хиљадама људи у јужној српској покрајини.

Од новембра 2020. године до маја 2024. обављао је функцију в. д. директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, након чега је именован за директора новоосноване Канцеларије за јавну и културну дипломатију. Његов рад на очувању српске баштине и промовисању Србије у међународним оквирима представља инспирацију и доказ да се хуманитарни рад и културна дипломатија могу успешно спојити.
У ексклузивном интервјуу за портал „24 седам“, Гујон открива на шта је највише поносан у досадашњем раду, али и како породично прославља највеће хришћанске празнике.

Шта вас је мотивисало да, као млади Француз, оснујете хуманитарну организацију „Солидарност за Косово“ и посветите се помагању Србима на Косову и Метохији?

Моји родитељи и деда су ми одувек причали да су Срби и Французи пријатељски народ и да смо историјски веома повезани. Србе су често упоређивали са Галима. Желео сам да упознам тај неукротив народ, чији се дух не може сломити. Преломни тренутак се десио када сам погледао изложбу фотографија мог пријатеља у Паризу. Аматерске слике су настале одмах након погрома на Косову и Метохији. Изложба је била веома потресна. Видео сам слике кућа и цркава у пламену и осећао сам се ужасно, болело ме је као да је неко запалио цркву у мом селу. Никада нећу заборавити призоре те деце на фотографијама, у њиховим очима су се могли препознати страх и немоћ. Знао сам да нешто морам да урадим и да помогнем тим људима. Имао сам 19 година и заједно са братом основао сам хуманитарну организацију „Солидарност за Косово“.
Почео сам са пријатељима и породицом да прикупљам помоћ у виду школског прибора, играчака за децу. Продавали смо колаче, ишли од врата до врата и причали Французима о Србима на Косову. До краја године смо успели да прикупимо довољно помоћи да изнајмимо један мали комби и кренули смо на пут Косова и Метохије. Кад смо стигли, људи су нас гледали у неверици.
Било им је невероватно то што су четворица младића прешла толико километара до њихових забачених села како би им донели помоћ и рекли да нису сами у тој борби. Од тада је прошло 20 година и наша мала студентска организација „Солидарност за Косово“ постала је једна од највећих на Балкану. Данас имамо 12.000 донатора који нам помажу у прикупљању помоћи, коју шаљемо у конвојима на КиМ. За ових 20 година постојања послали смо укупно 55 конвоја хуманитарне помоћи.

Можете ли поделити најизазовнији тренутак из вашег хуманитарног рада на Косову и Метохији и како вас је то обликовало као човека?
Приликом моје прве посете КиМ, поклонио сам лутку једној десетогодишњој девојчици, и њено лице се тада претворило у широк осмех. Пошто тада нисам знао српски, преводилац Драган јој је превео моје питање да ли јој се свиђа лутка и да ли воли да се игра са лутком. Она је одговорила да не зна. Девојчице у тим годинама обично знају да ли воле да се играју са лутком или не. Преводилац ми је превео њене речи – да никада није имала лутку до сада. Грло ми се стегло. Тада сам схватио колико тешко живе деца на КиМ и колико им наша помоћ значи. Знао сам да морамо да наставимо да помажемо.

Ваша књига „Сви моји путеви воде у Србију“ описује ваш пут ка Србији. Шта бисте издвојили као кључну поруку те књиге, посебно за младе?
Свет се не гради само одозго, него и одоздо, из основа, тако да свако може уколико то жели да постане неко ко изграђује тај свет. Почевши ни из чега, „Солидарност за Косово“ је стрпљиво ткала своје платно да би на крају постала крупна организација која организује најамбициозније мисије. Без идеологије, политике и крупних речи, она пружа помоћ непознатим људима у невољи и скромно доприноси да свет буде мало бољи. Нешто уверења, воље и упорности каткад су довољни да покрену ствари.

О РАДУ КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА ЈАВНУ И КУЛТУРНУ ДИПЛОМАТИЈУ

У јануару се одржава традиционални Светосавски бал у Бечу. Колико је он важан за Србију?
Светосавски бал је прилика да се Србија представи страној јавности кроз богату културну баштину, уметност и традицију. Зато смо одлучили да ове године будемо покровитељи бала, јер са капацитетом од 2.500 учесника и богатим програмом, он представља врхунски културни догађај који привлачи не само Србе, већ и међународну публику, пружајући прилику за културну размену и успостављање значајних контаката. На прошлогодишњем балу који смо подржали, био је присутан аустријски канцелар, што говори о значају овог догађаја за тамошњу аустријску јавност. Светосавски бал је прави амбасадор српске културе и традиције на европској сцени, и игра важну улогу у јачању културне дипломатије Србије.

Недавно сте били у Данској на презентовању дигиталне верзије Мирослављевог јеванђеља. У чему се све огледа значај дигитализације овог својеврсног споменика?
Крајем новембра смо представили дигиталну верзију Мирослављевог јеванђеља у Копенхагену, у Краљевској библиотеци „Блек дајмонд“. Овај рукопис који датира из 12. века представља духовну и културну реликвију значајну за српски народ. Издваја се и као пример успешног очувања кроз вишевековни период српске историје, прожет бројним изазовима. Преживело је и бурне периоде династичких свргавања и оба светска рата. Током Првог светског рата, пратио је српски страдални народ и његову војску кроз голготу албанских планина и остао уткан у само ткиво и дух српског народа. Мирослављево јеванђеље је један од најлепших рукописа на ћирилићном писму и наш доказ да можемо да покажемо да писменост код Срба траје дуже од осам векова. Краљевина Данска слови за земљу која је лидер у домену дигитализације на светском нивоу и придаје посебну пажњу дигитализацији своје културне баштине, за шта је надлежна Данска краљевска библиотека. Управо из тог разлога, задовољство нам је што смо имали прилику да процес дигитализације представимо у тој библиотеци пред данском јавношћу и представницима 25 земаља, међу којима је било 10 амбасадора.

О КУЛТУРНОЈ ДИПЛОМАТИЈИ И ИСТОРИЈСКОМ НАРАТИВУ

Пре 20 година, Унеско је манастир Високе Дечане и друге манастире који се налазе на територији КиМ уписао на листу светске баштине. Унеско је тако показао колика је важност свих тих светиња и колико су оне осетљиве. Може ли се сачувати српска баштина на територији КиМ, с обзиром на то колико се Албанци труде да је избришу?
Српска културна баштина на КиМ је изузетно вредна, не само за Србију већ и за цело човечанство. Међутим, она је сада у опасности и зато је морамо чувати и с тим упознати светску јавност. Изложба о угроженим споменицима на Косову и Метохији, која је недавно била постављена у згради Унеска захваљујући Министарству културе Републике Србије, а сада је пресељена у Културни центар у Паризу, померила је границе о информисаности светске јавности о вредности угрожене српске културне баштине на КиМ. Изложба није представљала само културни догађај, већ и снажан апел за заједничку одговорност у заштити наслеђа од непроцењиве вредности. МанастирИ Високи Дечани, Грачаница и Пећка патријаршија, као и Црква Богородице Љевишке у Призрену, налазе се на Унесковој листи угрожене светске баштине, а за њих се сада чуло на међународном нивоу.

О(П)СТАНАК СРБА НА КОСОВУ

Сведоци смо све интензивнијих провокација премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија према српском народу на Космету. Који су најхитнији кораци које би међународна заједница требало да предузме да би зауставила Куртијеву политику притисака и насиља према Србима?
Оно што је у овом тренутку најбитније јесте исход истраге о саботажи на каналу Ибар – Лепенац за коју је Курти оптужио Србе и политички Београд. Тренутно је упитно да ли се та истрага уопште и спроводи и на који начин, те би од великог значаја било изјашњавање међународне заједнице по том питању. Иако је свима јасно да је реч о лажним оптужбама, недовољно јака реакција међународне заједнице по овом питању могла би имати озбиљне последице. Наиме, циљ Куртија је да кроз овај догађај креира оправдање у јавности за спровођење свог плана да повећа присуство својих илегалних безбедносних снага на северу Космета, а да Српској листи забрани учешће на изборима, о чему је говорио и председник Вучић. Због тога су од изузетног значаја посета председника Вучића Бриселу и његови дипломатски напори да људима у Европи и свету укаже на дешавања у јужној српској покрајини. Вођени истим циљем, Канцеларија за јавну и културну дипломатију труди се да шири истину о тешкој судбини српског народа на Космету и реагује на случајеве ширења пропаганде на штету наше земље у појединим светским медијима. Подсетићу вас да су након догађаја на мосту Ибар – Лепенац бројни медији у земљама политичког Запада, готово истовремено преносили лажне оптужбе Приштине о умешаности Београда у овај догађај.
Наша канцеларија је одмах тим медијима упутила саопштења на енглеском, француском, италијанском и другим језицима, и потрудила се да до светске јавности дођу реакција и деманти председника Вучића. Верујем да снажном борбом за наш интерес можемо утицати и на међународну заједницу да донесе конкретније мере у циљу спречавања екстремних и насилних потеза Куртијевог режима.

Добар део српске опозиције ћути на терор који Срби на Косову преживљавају. Такође, врло често оптужују председника Србије да је он одговоран за стање нашег народа у јужној српској покрајни. Како гледате на то?
Ћутање дела опозиције не чуди, јер заштита Срба на КиМ није уопште део њиховог политичког програма. Приметна је синхронизација покушаја дестабилизације наше земље, политичким лешинарењем и искоришћавањем трагедије у Новом Саду за протесте и блокаде, са најновијим покушајем оптужби Приштине, државног руководства Србије у умешаност саботаже на каналу Ибар – Лепенац, којом је директно угрожено снабдевање водом српског становништва. Председник Вучић и Влада Србије показују да су им интерес народа и заштита Срба у јужној српској покрајини на првом месту, због чега грађани Србије поверење у такву политику континуирано показују на изборима.

Својевремено сте изјавили да су најгоре лажне вести о Србији преношене током деведесетих година. Како планирате да данас утичете на промену лажног наратива о Србији у међународним медијима?
Против лажи се једино можемо борити истином. Канцеларија за јавну и културну дипломаију већ увелико реагује на све неистине које су пласиране у иностраним медијима на тему Србије. Имамо тимове на енглеском, француском, италијанском језику који све прате и реагују. Пре неколико недеља сам гостовао на веома популарном француском радију Суд код познатог водитеља Андреа Беркофа и говорио о Србији и положају Срба на КиМ.
Корак ка јачању међународне видљивости наших активности је и недавно потписивање уговора о сарадњи са италијанском медијском агенцијом Италпрес. Ова сарадња омогућила нам је пласирање текстова и вести у свим страним земљама у којима ова реноимирана агенција постоји, чиме ћемо значајно проширити домет наше комуникације. Након Фестивала српског филма у Вашингтону, Италпрес је пренео наше саопштење и имали смо више од 70 објава на страним сајтовима. Уз подршку наше канцеларије, у Србији је боравила екипа руске телевизије која је снимила две епизоде „Живот наших људи“, које ће бити емитоване на Првом каналу руске државне телевизије.

Колико су стране медијске куће отворене за демантије и објављивање одговора из Србије? Постоји ли ризик да се иницијатива одбаци као пропагандна?
Стране медијске куће генерално имају различиту политику у вези с објављивањем демантија и одговора, у зависности од њихових уређивачких стандарда, пословне праксе и перцепције репутације извора. Могућност објаве постоји, али доста тога зависи од стратешког приступа, квалитета доказа и односа са конкретним медијима.

Какав је тренутни имиџ Србије у међународним медијима? Које су области највише погођене дезинформацијама – политика, економија, култура?
Генерално, све три теме су погођене. Тренутни имиџ Србије у међународним медијима зависи од контекста у којем се Србија помиње, као и од уређивачке политике самог медија. Генерално, Србија се суочава с одређеним стереотипима и често се повезује с темама попут регионалних тензија, историјских конфликата и политичких питања. Медији често користе прошлост, посебно догађаје из деведесетих, за обликовање перцепције о Србији, при чему се у неким случајевима занемарују позитивни друштвени и политички помаци који су евидентни. Србија се позитивно спомиње у областима културе, спорта и ИТ сектора. Култура је један од најмоћнијих алата за изградњу позитивне перцепције, јер превазилази политичке и економске баријере. Промоција културног наслеђа, савремених уметничких достигнућа и креативних индустрија може значајно допринети стварању повољнијег имиџа.

О ВИЗИЈИ И БУДУЋНОСТИ

Како видите будућност Србије у контексту европских интеграција, очувања националног идентитета и тренутне геополитичке ситуације?
Србија географски и културолошки припада Европи, а својом успешном економском политиком учинила је себе цењеним партнером Европске уније који се истиче у региону. Питање европских интеграција у последње време посматра се у домаћој јавности са дозом скептицизма, нарочито када имамо у виду да од 2021. године није отворено ниједно преговарачко поглавље.
Ово јесте последица геополитичке ситуације у Европи и свету, а потврду тога видимо и у светлу сталног истицања потребе за усаглашавањем спољне и безбедносне политике и нормализације односа са Приштином. Ово у преводу означава додатне притиске на наше државно руководство да уведе санкције Руској Федерацији и да призна једнострану проглашену независност тзв. Косова.
Став нашег државног руководства на челу са председником Републике Александром Вучићем и председником Владе Милошем Вучевићем је јасан. Србија доноси суверене и самосталне одлуке које су у интересу грађана Србије. Једина смо земља у Европи која није увела санкције Руској Федерацији и једина земља у свету која има добре односе и са политичким западом и са пријатељима из Русије, Кине и других делова света. Таква политика доводи у Србију инвестиције и радна места и представља борбу за интересе свих грађана. Такође, јасан је став државног руководства по којем је Косово и Метохија неотуђиви и нераскидиви део Србије и колевка српског културног, верског и националног идентитета којег се нећемо никада одрећи.

Какву поруку имате за младе у Србији који размишљају о одласку у иностранство? Шта би требало да знају пре доношења те одлуке?
Има доста младих који су одлучили да се врате из иностранства и који се и у Србији успешно баве својим послом. Један од наших циљева треба да буде како да вратимо све те младе људе који су отишли у Аустрију, Немачку, Француску, Америку, како би искуство које су стекли тамо донели у Србију. Ја сам рођен у Француској, познајем много Срба из Француске. Оно што знам је да сви они имају Србију у срцу и да сањају да се кад-тад врате у отаџбину. Наша улога је да им покажемо да је тај пут назад могућ, пожељан и да им олакшамо да се то и догоди у наредном периоду. Млади одлазе у високоразвијене земље које су богатије, али и све старије, због чега “усисавају” енергију и снагу из остатка света. Често су млади склони идеализацији живота на Западу. Мислимо да све што је добро у Србији постоји и на Западу, док за лоше ствари у Србији кажемо “то само код нас има”. Није баш тако.