Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију, Арно Гујон отворио је данас у Музеју ПТТ-а изложбу „Од Невесињске пушке до Солунског фронта“ посвећену легендарном херцеговачком војводи Пери Тунгузу.

Гујон је нагласио да је устанак у Херцеговини сведочанство да се српска слобода не добија на поклон већ се осваја и брани, понекад и у тишини планина, уз пој гусала а понекад и под сјајем сабље.

„Данас, када поново видимо стране интересе који се укорењују у нашу земљу, када се неко поново труди да српски глас утиша, када се жели да се историја избрише или префарба, ми кажемо да се не покоравамо. Србија данас има снагу да буде стуб својој деци где год они били. Баш као што су некада устаницима из Херцеговине стизале помоћ и подршка из Србије и Црне Горе, тако данас сваки Србин у дијаспори, у Крајини, у Републици Српској, на Косову и Метохији зна да није сам“, каже Гујон.

Он је на отварању изложбе поручио да не говори као Француз, већ као човек који је у Србију дошао срцем.

„Пре двадесет година сам дошао, не познајући језик, али познајући неправду. Видео сам страдање српског народа, и знао сам да не могу да останем нем. То није био избор то је била обавеза“, закључио је Гујон.

Аутор изложбе „Од Невесињске пушке до Солунског фронта“ је Наташа Глигорић, праунука славног харамбаше Пера Тунгуза.

Изложба је отворена у склопу обележавања 150 година од избијања Невесињске пушке, устанка Срба у Херцеговини против турске окупације.

Иако војнички неуспешна, Невесињска пушка је била снажан замајац каснијих устанака који су довели до коначног ослобађања српског народа од Турака у 19. веку.

„Перо Тунгуз, херцеговачки војвода, јунак од кога су легенде позајмљивале своје најлепше црте. Човек који је у својој младости подигао пушку на силу и неправду током Невесињске пушке, али је и у својим седамдесетим годинама стао раме уз раме са младим борцима, и пошао у нову борбу и пробој Солунског фронта. У његовим грудима куцало је срце Херцеговине тврдоглаво, поносно и спремно да се жртвује до краја“, закључио је Гујон.