Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон гостујући данас на ТВ Хепи истакао је да Србија данас чврсто стоји иза својих ставова и да су промене у Србији у последњих 13 година олакшале да се у иностранству лакше заступа истина о историји Срба.
„Када вас нападају у иностранству, много је лакше да наступате када знате да имате подршку из Србије“, рекао је Гујон.
Нагласио је да је већем самопоуздању Србије и промени њеног имиџа допринело и то што је председник Александар Вучић покренуо важне иницијативе и пројекте за очување културе сећања, попут Обале јасеновачких жртава, изградње меморијалних комплекса, снимања филмова и обележавања заједничких страдања заједно са Републиком Српском. Истакао је да се на тај начин данас боримо са присутном ревизијом историје и релативизацијом прошлости.
„Зато је поље историје изузетно важно. Сада може да се чује истина и другачији наратив“, поручио је Гујон.
Истакао је да многи на Западу желе да претворе Србе у нове нацисте и да ставе жиг геноцидности целом српском народу и да је то покушано на седници Уједињених нација кад је проглашен дан геноцида у Сребреници.
„Тада је Република Србија, предвођена председником, уложила велике напоре да се супротстави тој резолуцији, иако је ситуација била веома тешка јер су је све водеће западне земље подржавале. Ако једном добијете етикету да сте ‘починили геноцид’, тај жиг остаје и тешко га је икада уклонити. У тој борби добили смо подршку многих људи из света, међу њима и господина Ефраима Зурофа, са којим сам пре два дана учествовао на трибини у Новом Саду. Он је последњи познати ‘ловац на нацисте’ и одлучно се противи покушајима да се умањи значај Холокауста и нацистичких злочина. Како сам каже – не можете поредити оно што се десило у Сребреници са стравичним злочинима који су почињени у Јасеновцу или Аушвицу“, рекао је Гујон.
Гујон је напоменуо да је Зуроф навео пример једне балтичке земље која је подигла споменик жртвама фашизма, али није прецизирала ко је страдао, а били су Јевреји, нити ко је починио злочин, а били су локални нацисти.
„То показује сличност са ситуацијом на Балкану током ратова 90-их, када је Бењамина Карић, градоначелница Сарајева и миљеница западних амбасадора, открила споменик на Казанима на коме пише ‘жртвама рата’, иако су ту настрадали Срби“, нагласио је Гујон.
Гујон поручује да је један од задатака Канцеларије за јавну и културну дипломатију, на чијем је челу, да упозна светску јавност са страдањем српског народа које је до дана данашњег систематски и намерно игнорисано. Из тог разлога, поред разговора са страним новинарима, Канцеларија ради на превођењу документарних филмова и књига, организује многе манифестације у свету и креира популарне садржаје на енглеском језику намењене младима на друштвеним мрежамa.