О условима живота у којима се налази тренутно српски народ на КиМ довољно говори чињеница да је у само претходне две године, 14 одсто Срба напустило север Космета
Срби на КиМ тренутно проживљавају прави терор, a још од доласка Албина Куртија на чело привремених приштинских институција приметно је повећање директних напада на српски народ, који нажалост у највећем броју случајева остају нерасветљени и некажњени. На ове чињенице у интервјуу за „Политику” указује директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Владе Републике Србије Арно Гујон и додаје да је „све то део напора власти из Приштине и Куртијевог екстремног покрета Самоопредељење да мобилише своје бирачко тело пред предстојеће изборе и да као алтернативу неуспешној економској политици и недостатка конкретних решења за побољшање живота народа, понуде политику екстремизма, национализма и мржње према српском народу”.
У прилог томе говори и срамна и незаконита одлука да се представницима Српске листе забрани присуство на седници тзв. скупштине Косова, односно њихово карактерисање као терористичке и криминалне групе. Приближавање датума избора у јужној српској покрајини сваким даном подстиче Куртијев екстремистички режим да своју идеју о етнички чистом Космету спроведе до краја, а о условима живота у којима се налази тренутно српски народ на КиМ довољно говори чињеница да је у само претходне две године 14 одсто Срба напустило север Космета – каже Арно Гујон.
Појачава се насиље полиције на Космету, чак се из Приштине најављује „олуја” која би етнички очистила Космет од Срба…
Недавно сам у Паризу изнео у веома гледаном програму новинара Андреа Беркофа податак да је од почетка године забележено 113 етнички мотивисаних напада на Србе. Крајем октобра месеца направили смо и објавили на енглеском језику мапу физичких напада на Србе који су извршени од почетка године до 27. октобра, када смо систематизовали податке које поседује Канцеларија за Косово и Метохију. У том моменту био је евидентиран 81 физички напад на Србе у јужној српској покрајини. Од тога, 45 напада починили су Албанци цивили-екстремисти, охрабрени запаљивом реториком која долази од стране власти у Приштини, а посебно забрињава податак да су чак 36 напада учинили припадници тзв. косовске полиције. Управо ово код српског становништва улива неповерење у привремене институције, да могу да им пруже адекватну заштиту, те из страха за сопствену безбедност напуштају своја огњишта. Такође, морамо напоменути и све интензивније јачање и наоружавање косовских безбедносних снага, албанске војне формације, чије је само постојање по слову међународног права нелегално и апсолутно недопустиво.
Ипак на то нико не реагује.
Иако међународна заједница и НАТО формално не подржавају трансформацију КБС у војну формацију, сведоци смо њиховог учешћа у мировним мисијама и војним вежбама. Њихово све веће присуство на северном делу Космета и приказивање силе пред српским становништвом ствара амбијент страха и несигурности који ремете животну свакодневицу народа.
Како тумачите то што западни део међународне заједнице ћути над терором који се над Србима спроводи на Косову и Метохији?
Нажалост, ћутање међународне заједнице није ништа ново у нашој реалности и не представља изненађење. Ја ћу вас подсетити да је највећи терор по српско становништво на КиМ од стране Албанаца претрпљен након окончања агресије на СРЈ и доласка међународних снага као гаранта мира и безбедности. У том периоду, са својих огњишта протерано је око 250.000 људи, укључујући поред Срба и друго неалбанско становништво, спаљено је, уништено и узурпирано око 45.000 кућа и станова, док је преко 100 цркава, манастира и светиња Српске православне цркве уништено. Дакле, све ово закључно са мартовским погромом дешавало се под будним оком међународне заједнице и безбедносних снага које имају мандат да штите српски народ и српске светиње на КиМ. Ипак, сложена геополитичка ситуација у свету приморава нас да се ослањамо на представнике међународне заједнице, а крупне политичке промене којима данас сведочимо доносе нам наду да ће међународна заједница у будућности имати више слуха према апелима нашег државног руководства и да ће промена на терену бити видљива. Односно да ће српски народ на КиМ доживети растерећење. Слика коју међународна заједница има према Србији и српском народу постепено се мења. У периоду бруталне агресије на СР Југославију кружио је јединствен став о „злим Србима”, а готово сви страни медији ширили су пропаганду против Србије и српског народа.
Каква је данас ситуација?
Данас је ситуација другачија, али не и сјајна. Ипак, важно је напоменути да је угледни француски лист „Фигаро” недавно признао да је агресија на нашу земљу била нелегална, а да кршење међународног права, односно отварање Пандорине кутије, како је то рекао и Председник Вучић, није започето нападом Русије на Украјину, него управо бомбардовањем наше земље без одобрења Савета безбедности УН. Један од приоритета рада Канцеларије за јавну и културну дипломатију, чији сам директор, јесте ширење истине у светској јавности и чињеница о тешком положају српског народа на КиМ.
Колико су културна добра, као и цркве и манастири на Космету угрожени од албанских сепаратиста?
Недавно сам имао прилику да заједно са патријархом српским Порфиријем и министром културе Николом Селаковићем учествујем у отварању изложбе у Паризу, у Унеску, посвећеној српским културним добрима која су уписана на листу светске баштине у опасности. Чињеница да је Унеско уврстио манастире Високе Дечане, Богородицу Љевишку, Пећку патријаршију и Грачаницу у светску културну баштину потврда је тога да су ове српске светиње вредне за читаво човечанство. Ја често у својој родној Француској напомињем људима да манастир Богородица Љевишка за српски народ има исти значај као и Нотр Дам за Французе, а да ова два историјска, духовна и културна добра датирају из истог периода. Са друге стране, њихово уврштавање у листу културних добара у опасности говори да су она крхка и веома угрожена, па њихова заштита мора бити императив нашег деловања и апела на међународну заједницу да се она заштите по сваку цену.
Приметан је хибридни рат који се води против наше земље. Како то коментаришете? Колико неким центрима на Западу смета то што председник Вучић може да без проблема разговара са Вашингтоном, Паризом, Берлином, али и Москвом и Пекингом?
Управо саботажа на каналу Ибар–Лепенац, коју сам поменуо, за коју је Албин Курти одмах оптужио Београд, а која се десила у моменту покушаја дестабилизације државе и насиља којем сведочимо сваки дан на улицама градова широм Србије, сведоче о хибридном рату чија је мета наша земља. Након тог догађаја могли смо да видимо да су бројни медији у земљама политичког Запада, готово истовремено преносили лажне оптужбе Приштине о умешаности Београда у овај догађај. Такође, желим да напоменем да је наша канцеларија одмах тим медијима упутила саопштења на енглеском, француском, италијанском и другим језицима и потрудила се да до светске јавности дође реакција и деманти председника Вучића. Албин Курти има јасан циљ, да кроз медијску пропаганду и лажне оптужбе оправда окупацију севера Космета од стране својих нелегалних војних снага, за шта, као што видимо, има прећутну сагласност бројних важних субјеката међународне заједнице. Поред тога, ови медијски напади за циљ имају и успоравање европског пута Србије, али и удар на председника Вучића на чије се самостално и слободарско држање не гледа благонаклоно у овом периоду трусних геополитичких дешавања. Председник Вучић је данас можда и једини политичар који успешно одржава добре односе и са политичким Западом и са политичким Истоком, а управо је таква политика гарант опстанка наше земље и наставка политике која доноси економски и инфраструктурни развој, као и континуирани раст животног стандарда наших грађана.
Колико сте задовољни послом директора Канцеларије за јавну и културну дипломатију?
Морам да истакнем да ми је велика част што сам добио овако важан и одговоран задатак да Србију промовишем у свету на најбољи могући начин. Иако је Канцеларија за јавну и културну дипломатију нови вид дипломатског и политичког деловања у нашој земљи, са задовољством могу да кажем да смо формирали сјајан тим вредних људи који остварују резултате. Претходни период је био изузетно важан за нашу активност и рад. Поред недавне изложбе у Паризу, коју сам већ споменуо, истакао бих и наш пут у Копенхаген, где смо представили дигитализацију Мирослављевог јеванђеља, најстаријег сачуваног рукописа написаног на ћирилици. Сарадњом са Краљевином Данском, која предњачи у свету са технолошким достигнућима ове врсте, успећемо да кроз дигитализацију ове српске реликвије, одржимо вишевековни континуитет њеног очувања. Такође, учествовали смо и на другом Научном форуму Србија–Италија на којем сам говорио о великом доприносу српских научника развоју светске науке како у прошлости, тако и у садашњости. На овим и другим догађајима приметио сам велику заинтересованост људи да се упознају са културом и историјом Србије, што ми доноси мотивацију и ветар у леђа за даљи рад.
Какав је положај Срба у Федерацији Босне и Херцеговине?
Срби у Федерацији БиХ, нажалост, деле сличну судбину са својим сународницима на Космету. Мало људи зна да у четири општине у Федерацији БиХ живи већинско српско становништво, али да упркос томе након Дејтонског мировног споразума оне нису ушле у састав Републике Српске, што је њихово становништво оставило у тешком положају. То су општине Дрвар, Босанско Грахово, Босански Петровац и Гламоч, чијим се посетама увек радујем, јер српски народ из тих крајева оставља на мене посебан утисак. Њихов положај је изузетно тежак, а судбина мученичка јер се суочавају са бројним административним проблемима, дискриминацијом и насиљем. Ипак, њихово храбро држање и опстанак у таквим условима показују да српски народ у себи поседује природну снагу и издржљивост за превазилажење свих притисака. Важно је истаћи да их Република Србија и њено државно руководство, предвођено председником Александром Вучићем, није заборавило, те да је од 2012. посебна пажња и подршка Републике Србије усмерена ка српском народу који живи у тим крајевима.
Да ли ће Ваша хуманитарна организација и за Божић да обрадује малишане на Космету?
Наравно! Као и сваке године, наша хуманитарна организација ће и овог Божића обрадовати малишане на Косову и Метохији. У оквиру јубиларног 20. Божићног конвоја, припремили смо пун шлепер нове гардеробе, играчака и школског прибора. Ово није само поклон већ и порука да нису заборављени, да су у нашим мислима и срцима. Радост деце и њихови осмеси су највећа награда за све наше напоре. Уједно обележавамо и 20 година постојања наше хуманитарне организације Солидарност за Косово преко које смо за ове две деценије постојања реализовали укупно 55 хуманитарних конвоја. Морам да нагласим да наша мисија није само хуманитарна, она је и дубоко морална за људе који живе тамо. Управо из тог разлога десет Француза ће прећи 2.000 километара како би са Србима у енклавама на Косову и Метохији прославили заједно Нову годину и Божић.
Представља ли и то прилику да се чује истина о патњи Срба?
Њихове приче и сведочења шта су све видели и доживели испричаћемо на конференцијама и у медијима, јер је то један од начина да се сазна истина о животу на КиМ. Ово је наша заједничка мисија – да донесемо наду и покажемо да нису сами. За мене, као и за многе друге, Срби на Косову и Метохији представљају истинску инспирацију, јер својом снагом, истрајношћу и непоколебљивом вољом не одустају ни у најтежим тренуцима. Бићемо уз њих докле год им је наша помоћ потребна! Овај јубилеј је само још једна потврда наше посвећености да будемо уз њих.
Дејан Спаловић