Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон саопштио је да је пред милионским аудиторијумом на Првом каналу руске државне телевизије премијерно приказан документарни филм о Србији. Популарна руска путописна емисије „Живот наших људи“ снимила је филм у два дела уз подршку Канцеларије за јавну и културну дипломатију и Руског дома у Београду.
„Приказивање Србије руској јавности кроз њену богату културну баштину, природне лепоте, обичаје и историју представља прилику да се на аутентичан начин промовишу вредности српског народа. Емитовање на Руској националној телевизији подиже видљивост Србије на међународној сцени. Позитивна и афирмативна слика наше земље доприноси њеном бољем позиционирању у свету и ширењу свести о њеним потенцијалима и вредностима“, рекао је Гујон.
Он је навео да је ово „још један корак у јачању културних и пријатељских веза између Србије и Русије, а које су кроз историју увек биле дубоке и снажне“.
Аутор и водитељ популарне емисије „Живот наших људи“ Јевгениј Кривцов у емисији је пренео личне приче Руса који живе у Србији и познатих личности из Србије које су постигле успех у Русији или раде на промовисању руско-српских односа.
“Србија је 400 година била под окупацијом Османског царства, а руски цар Петар И је помагао да се ослободи. Током Првог и Другог светског рата, Русија је на све начине подржавала Србију. Од тада, српски и руски народ повезује истинско братско пријатељство. И можемо их с правом назвати нашима”, навео је Кривцов.
Познати руски водитељ боравио је са екипом у Србији у октобру и децембру, где је посетио Храм Светог Саве, упознао чланове породице која се бави производњом парфема, сазнао тајну прављења ајвара, упознао најстаријег алигатора на планети у београдском Зоолошком врту. Посетио је земунску пијацу, учествовао у мајсторском часу израде грнчарије у Злакуси, снимио златиборске трубаче и фолклораше. Обишао је Дрвенград и возио се „Шарганском осмицом“. Приказан је и манастир Светог Романа код Параћина где је сахрањено срце грофа Рајевског који послужио као инспирација за лика грофа Вроњског из књиге Ана Карењина.
