Ауторски текст директора Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујона „Имају ли Путин и Трамп шансе да се договоре око Украјине“ недавно је пренео познати француски недељник Валерус актуелес (Valeurs actuelles).

Гујон у свом ауторском тексту наводи да је председник Доналд Трамп рекао да ће једaн од његових првих потеза, по званичној инаугурацији, бити постизање споразума са Владимиром Путином о окончању рата у Украјини. Руски председник је потврдио спремност да што пре разговара са својим америчким колегом.

„Очекује се да ће телефонски разговор двојице лидера бити заказан у блиској будућности, али формат могућег састанка још није одређен. Једно је сигурно: место састанка ће бити одлучујуће за успех преговора. То, због очигледне потребе за равнотежом, не може бити ни нека држава наклоњенија Америци, нити нека која би нагињала Русији. Због тога председник Александар Вучић верује да би управо Србија била „изузетно прикладно“ место за одржавање оваквог самита и окончавање рата чије последице сви осећамо“, тврди Гујон.

Он каже да чињеница да Доналд Трамп и Владимир Путин уживају велику популарност у Србији.

„Трамп би овде имао више присталица него у било којој другој земљи ван САД (59% анкетираних Срба би гласало за Трампа да су Американци)! Парадоксално, ово поштовање је једнако снажно и према Путину, који је посебно цењен из разлога верске и цивилизацијске блискости и, наравно, због свог личног става. Још важније, председник Вучић, који за разлику од других, никада није прекинуо везе са Русијом, лако може да контактира и Доналда Трампа, и Владимира Путина и са њима разговара отворено и с поверењем. То је предност којом се мали број светских државника данас може похвалити“, каже он.

Арно Гујон тврди да се не ради о маркетиншком трику какве пречесто можемо видети у политици.

„Ова изјава председника Вучића има, као што видимо, упориште у врло повољном геополитичком контексту који је плод дуге дипломатске традиције. Србија заиста може да претендује на историјски позив да служи као спона између источних и западних сила, јер их не види као противнике, већ као партнере“, каже он.

У ауторском тексту Гујон још наводи да Србија од 1217. године, гради равнотежу између Истока и Запада, што је настављено кроз Титову несврстану политику до данас.

„И данас, у време сукоба Русије и Запада, Србија успева да очува ту неутралност и то не на пасиван начин. Протагонисти обеју страна знају да се Србија, која је и сама претрпела страшне ратове, неће мешати у сукоб, осим дипломатски и у служби мира. Тако је Београд на самом почетку рата у Украјини симболично суспендовао војне вежбе како са НАТО-ом, тако и са ОДКБ-ом (Организацијом уговора о колективној безбедности), војном алијансом изграђеном око Русије“, каже Гујон.

У ауторском тексту Гујон наводи да упркос томе, Београд је од почетка сукоба одбијао да се придружи међународним санкцијама против Москве и остаје отворен за трговину са Русијом.

„И поред тога, Београд је најоштрије осудио рат у Украјини у име принципа неповредивости граница и одбране суверенитета држава. Србија је у процесу приступања Европској унији и управо је успоставила дугорочну сарадњу са Француском одлучивши да се опреми новим „рафалима“, наводи он.

Што се тиче енергетике, Гујон каже да Србија има привилегован однос са Русијом из географских и историјских разлога, али је недавно потписала споразум о енергетској сарадњи са Сједињеним Државама. Такође, моћи ће да гарантује безбедност Доналду Трампу.

„Данас, када сукоб два блока делује незаустављиво и прети да уђе у незамисливу логику међусобног уништења, од виталног је значаја ослонити се на трећег актера способног да разговара са обе стране и промовише дијалог како би оружје коначно утихнуло. Србија има тај капацитет и могућност да зближи Исток и Запад“, каже Арно.

Гујон закључује да као што поздрављамо прекид ватре у Појасу Газе, неопходно је уложити све напоре како би се што пре и под најбољим условима окончао и украјински сукоб, који је већ нанео огромне губитке у животима, изазвао масовна расељавања и патњу, а чије би последице, ако се настави, могле имати далекосежне последице по све нас.